SAJT JE PREMESTEN NA:

www.kataloglinkova.com

Katalog linkova funkcioniše na taj način što preuzmete naš baner i postavite ga na naslovnu stranicu (index) i obavestite nas na e-mail ,Vas link će biti uvršten u katalog u roku od 24 h

NAJVECI KATALOG SRPSKIH I BALKANSKIH SAJTOVA ... NA JEDNOM MESTU...UPISITE I VI SVOJ SAJT, UNESITE GA U DIREKTORIJUM I POVECAJTE SVOJU POSECENOST I BROJ POSETILACA KAO I RANG VASEG SAJTA NA GOOGLE - u I DRUGIM PRETRAZIVACIMA.... RAZMENIMO LINKOVE ILI BANERE... RAZMENA BANERA I LINKOVA

Kataloglinkova, katalog linkova, sajtova, adresar, web, links,directory, linkovi, direktorijum, pretrazivac, pretraga,search, casopisi,biblioteke, instituti, obrazovanje, web adresar,fakulteti,finansije, biznis i ekonomija, kompjuteri, racunari, knjige, books, dom, porodica, home, mediji, hardver. hardware, bioskop, gradovi, organizacije, turizam, putovanje, umetnost, kultura, arhitektura, igre, games, zdravlje, forum, chat, fitnes, banke, firme, finansije, internet, auto, vozila, webadresar, kolekcija sajtova, kolekcija linkova, portal, scg, jugoslavija,
srbija, kosovo, yugoslavia, serbia, link, pretrazivac, pretraživac,
trazim, trazi, tražim, traži

Kataloglinkova.com- pretrazivac, index, free, besplatno,
indeks, adresar, address book, linkovi, links

 

POLITIKA

EU O USTAVU 8. NOVEMBRA
Izvor:B92, Beta

Brisel -- Evropska unija ocenila da je usvajanje novog ustava važno jer je prestao da važi ustav Slobodana Miloševića. Solana: Sada izbori.

Koliko je tekst ustava prihvatljiv i za EU, čuće se 8. novembra, u izveštaju EU o napretku Srbije, najavila je portparolka komesara za proširenje Kristina Nađ. Kako saznaje B92, u izveštaju će novom ustavu biti stavljene zamerke na odredbe o pravosuđu, primeni međunarodnog prava i nedostatku decentralizacije.

U prvim komentarima na referendum u Srbiji, portparolka evropskog komesara za proširenje Olija Rena izjavila je da Unija pozdravlja prve izveštaje o korektnom toku referenduma i da će, ukoliko oni i zvanično budu potvrđeni, za Srbiju to biti značajan napredak.

"Mi smo pažljivo pratili debatu u Srbiji za vreme referendumske kampanje i primili smo k znanju različite stavove kako o sadržaju ustava, tako i o načinu na koji je napisan. Evropska unija je predložila Srbiji da promene ustava budu u skladu s evropskim standardima. Ocena o svemu biće izneta u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji bi trebalo da bude objavljen 8. novembra", rekla je ona.

Portparolka evropskog komesara kaže da donošenje novog ustava Srbije neće imati veze sa određivanjem statusa Kosova jer je za to zadužen Marti Ahtisari.

U srpskom ustavu i referendumu, a u vezi s Kosovom, Kristina Nađ pronalazi kontradiktornost: "Kada je reč o statusu Kosova koji se navodi u ustavu, u ovom trenutku mogu samo da skrenem pažnju na to da je birački spisak za referendum bio kao i onaj iz 2001. Na njemu nije bilo većinske populacije na Kosovu. U isto vreme, u ustavu se kaže da je Kosovo sastavni deo Srbije."

Inače, izbori bi trebalo da budu raspisani nekoliko dana posle referenduma o ustavu, čim bude usvojen i zakon o primeni ustava, a ostala je jedino izvesna nedoumica da li bi istovremeno bili održani i skupštinski i predsednički izbori, o čemu sada stranke koje su podržale predlog ustava treba da se dogovaraju.

Zamerke: Pravosuđe, decentralizacija i međunarodno pravo

Kako saznaje B92, u izveštaju Evropske unije, čije se objavljivanje očekuje 8. novembra, piscima novog ustava Srbije biće zamereno na rešenjima koja se odnose na pravosuđe. U Briselu smatraju da je novim ustavom otvoren prostor za preveliki uticaj političara na rad i izbor sudija.

Zamerke će biti iznete i na članove ustava o međunarodnim odnosima, prema kojima "opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori" mogu biti primenjivani samo ako su u skladu s ustavom. Time se ustav Srbije postavlja iznad međunarodnih sporazuma, što je, prema oceni evropskih pravnika, loše rešenje.

Evropska unija ocenjuje da novi ustav Srbije ne promoviše decentralizaciju države u dovoljnoj meri. Time se regioni u Srbiji automatski isključuju iz različitih programa Unije, koji se mogu koristiti isključivo na regionalnom nivou.

Konačno, na putu ka članstvu u Evropsku uniju Srbija će, kao i većina zemalja-kandidata, svoj ustav morati da menja tako da omogući da se pravila i odredbe koje donosi Unija mogu automatski primeniti.

Solana: Održati izbore

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana čestitao je Srbiji na primernom organizovanju referenduma i ocenio da je njegovo usvajanje važan korak za dalji napredak unutrašnjih reformi.

Kako ističe Solana u izjavi dostavljenoj FoNetu, Srbija sada može da se koncentriše na održavanje izbora, radi uspostavljanja institucija koje bi trebalo da podrže primenu novog ustava.

Kada je reč o ustavnim odredbama koje se odnose na Kosovo, Solana je ponovio da je Kosovo trenutno pod međunarodnom upravom, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, kao i da će njegov budući status biti određen u okviru procesa koji vodi Marti Ahtisari.

Savet Evrope pozitivno ocenio referendum

Referendum za potvrđivanje novog ustava Srbije protekao je u skladu sa obavezama koje je Srbija preuzela članstvom u Savetu Evrope, saopštila je delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Delegacija je konstatovala da je referendum protekao u skladu sa voljom demokratskog izbornog tela, u miru i redu, izjavio je na konferenciji za novinare šef delegacije Parlamentarne skupštine Aleksander Fomenko.

Primedbe delegacije uglavnom se odnose na nepropisno zatvorene glasačke kutije, te na glasačke kabine koje su potencijalno kompromitovale tajnost glasanja, kao i na kvalitet biračkih spiskova.

Delegacija PSSE se rasporedila u timove koji su posmatrali glasanje u Beogradu i okolini, kao i u Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Vršcu i Vranju, rekao je on.

POČINJU DOGOVORI O IZBORIMA
Izvor:B92, Beta

Beograd, Novi Pazar -- Radikali i SPS traže izbore na proleće, demokrate u decembru, a DSS očekuje kompromis. Politički dogovor potreban i za ustavni zakon.

Iako je predsednik Skupštine Predrag Marković najavio da bi krajem nedelje, pored proglašenja ustava, mogao da bude usvojen i zakon o njegovom sprovođenju, čini se da ustavni zakon mora da sačeka na politički dogovor. Osim starog pitanja da li bi, uz parlamentarne, trebalo raspisati i predsedničke izbore, pojavila se i nova dilema - koje je najbolje vreme za njihovo održavanje.

Šef poslanika radikala u republičkom parlamentu Tomislav Nikolić nije danas isključio mogućnost da će donošenje zakona o sprovođenju ustava morati da sačeka na dogovor stranaka o svim pitanjima vezanim za raspisivanje i sprovođenje izbora.

"Nisam optimista da to može da bude do kraja godine, ali ako zaista mogu da rade brzo i ako sve te zakone donesu u kratkom roku, što je skoro nemoguće, ponavljam, zbog kvoruma koji Skupština treba da ima da bi započela sednicu, očekujem da izbori budu sledeće godine i da teku jedni za drugim", kaže Nikolić.

Ukoliko se stav radikala posmatra uz činjenicu da bez njih vlast teško može da obezbedi dvotrećinsku većinu za usvajanje ustavnog zakona, onda ne čudi izjava portparola DSS-a Andreje Mladenovića o spremnosti na komprimise.

"Demokratska stranka Srbije je zaista spremna na svaku vrstu dogovora. Svi se slažu da su nam  potrebni izbori, i oni su nam potrebni na svim nivoima, u što skorijem roku. Videćemo, u skladu s dogovorom sa svim političkim strankama, koji će to biti izbori i u kom roku", kaže Mladenović.

DSS, međutim, sa SPS-om i DS-om, može teoretski, uz pomoć još troje nezavisnih poslanika, da obezbedi dvotrećinsku većinu. Ali, socijalisti poručuju da neće glasati za ustavni zakon ako parlamentarni izbori budu zakazani pre februara naredne godine.

S druge strane, potpredsednik Skupštine Srbije iz DS-a Milan Marković termin i nivo raspisivanja izbora vidi nešto drugačije: "Ne može svaka tema u ovoj državi biti predmet političkih, odnosno partijskih nagodbi, toga je svima preko glave. Predsednički izbori, zajedno s parlamentarnim, u decembru. To je zahtev DS-a."

Podsećamo, svečana sednica na kojoj bi trebalo da bude proglašen novi ustav Srbije planirana je za nedelju, 5. novembar, bar prema očekivanjima predsednika Skupštine Srbije. Do tada bi političke stranke morale da porade na definisanju rokova za raspisivanje izbora i nizu drugih pojedinosti koje propisuje prateći ustavni zakon.

Tadić: I predsednički i parlamentarni izbori u decembru

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da neće pristati da izbori u Srbiji budu održani sledeće godine i dodao da će insistirati da i parlamentarni i predsednički izbori budu održani do 23. decembra.

Reagujući na izjavu Tomislava Nikolica da predsednički izbori mogu da budu održani pod uslovom da on podnese ostavku s mesta predsednika Srbije, Boris Tadić je rekao da neće poslušati ono što mu je Tomislav Nikolić rekao.

"Evo sad ću da poslušam Tomislava Nikolića. Sve što mi je on do sada sugerisao, ja sam slušao u životu, sa punom pažnjom. To su smešne priče, to je bavljenje politikom s one strane stvarnosti. Ne dajem nikakvu ostavku zbog toga što nema razloga da dajem ostavku. Hoću predsedničke izbore da proverim svoj mandat, hoću da čujem sta kažu građani o onome kako sam radio svoj posao", rekao je Tadić.

Srpski predsednik je objasnio da predsednički i parlamentarni moraju da se održe do kraja godine.

"Tu nema uopšte govora o kompromisima. Imamo čisto rešenje i nemojte da neko sada zamajava narod i kaže da je to nemoguće, skratimo vreme održavanja i imamo do kraja godine i parlamentarne i predsedničke izbore", rekao je Tadić.

Ljajić u manjinskoj koaliciji

Predsednik Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić kaže da će predvoditi manjinsku koaliciju na izborima.

Ljajić je izjavio da će na narednim parlamentarnim izborima u Srbiji predvoditi Listu za toleranciju, na kojoj će biti organizacije i pojedinici iz više nacionalnih manjina. Okosnicu Liste činiće Sandžačka demokratska partija, njeni odbori u Sandžaku i 12 odbora u drugim gradovima Srbije.

Ljajić je izjavio da računa na Slovake, Rusine, Ukrajince i Rome, a da su u toku pregovari sa albanskim političkim stranakama na jugu Srbije, prvenstveno s Rizom Haljimijem i Pokretom za demokratsko delovanje.

Prema njegovim rečima, mesta na listi biće ponuđena organizacijama i pojedincima iz manjinskih zajednica.

BULATOVIĆ: KRIVI DRUŠTVENI ODNOSI
Izvor:B92

Beograd -- Šef BIA Rade Bulatovic kaže da Ratko Mladić nije uhapšen zbog opštih društvenih prilika u zemlji.

Uz ocenu da je BIA radila profesinalno, Bulatović nije želeo da precizira koje su ga konkretno prilike sprelile da uhapsi Mladića.

Šefovi tajnih službi vojske i policije, Svetko Kovać i Rade Bulatovic bili su spremni da govore o reformi  tajnih službi, ali na teorijskom nivou. Na međunardnom skupu posvećenom tom problemu iznenadilo ih je novinara o njihovoj orgovronost zbog prekida pregovora sa EU.

"Kada je u pitanju to kako se osećam - osećam se loše kao i svi naši građani. Kada je u pitanju odgovornost, mislim da je saradnja sa Haškim tribunalom stvar države, koja sa svim svojim kapacitetima mora da pruži doprinos saradnji sa Hagom, i da ne može ni jedna služba ili pojednac to sam da reši", rekao je SVetko Kovač.

Moderator skupa, poslanik DSS Đorđe Mamula, smatrao je da novinarska pitanja nisu umesna. "Nemojte da ovo pretvaramo u konferenciju za štampu. Tema je reforma bezbednosno-obaveštajnih službi. Dakle, stručna rasprava."

Šef BIA Rade Bulatovič na to je replicirao. "Slažem se, mislim da time rasprava gubi smisao. Delom, naravno da se osećamo, kao i svi, kada je u pitanju opšti problem. Kada je u pitanju sama služba, problem nije rešen jednim delom i zbog onoga o čemu mi danas razgovaramo. A drugim delom - nešto što je društvo, ukupni društveni odnosi."

Novinari ni nakon skupa nisu od šefa BIA nisu dobili pojašnjenja koje su ga to društvene prilike sprečile da uhapsi Mladića. "Sve je rečeno", kratko je rekao Bulatović.

IZGLASAN NOVI USTAV SRBIJE
Izvor:B92, Beta

Beograd, Kosovska Mitrovica, Novi Sad, Brisel -- Novi ustav Srbije potvrđen je na referendumu, pokazuju rezultati RIK-a i CeSID-a. Uočene nepravilnosti.

Preliminarni rezultati Republičke izborne komisije pokazuju da je za potvrđivanje novog ustava glasalo 52,31% od ukupnog broja birača, na osnovu obrađenih 98,8% biračkog tela. Na referendum je, prema tim podacima, izašlo 54,19 odsto birača. CeSID je saopštio konačnu procenu da je odziv bio 53,3, a da je "za" glasalo 51,4 odsto celog biračkog tela. To je dovoljno za potvrđivanje ustava. EU je zadovoljna referendumom.

Najveći odziv bio je na Kosovu, 90,1 odsto, a najmanji u Vojvodini, 45,9 odsto. U Beogradu je odziv bio 53,1, a u centralnoj Srbiji 56,1 odsto.

Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković najavio je da će za nedelju, 5. novembar, zakazati sednicu Skupštine na kojoj će biti proglašen novi ustav.

Kritike i nepravilnosti

Najglasniji u kritici rezultata referenduma je lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović. LDP je saopštio da referendum nije ni uspeo jer je izašlo 49,7 odsto građana i ukazao na to da je tokom glasanja bilo organizovanih nepravilnosti i planskih zloupotreba.

Ta stranka je prikazala snimak sa dva biračka mesta u opštinama Vračar i Stari grad, na kojima se vidi da su birači glasali bez dokumenata. Jovanović je rekao da je na policiji da dokaže autentičnost snimaka koje je prikazala njegova stranka.

"Ja ne želim da dokazujem autentičnost tih snimaka, mislim da su građani Srbije svedoci svega što se dešavalo u protekla dva dana. To je samo ilustracija hiljada nepravilnosti od 15.00 do 20.00h, u trenutku kada je postalo jasno da referendum neće uspeti. Na hiljade prigovora smo podneli", kaže Jovanović.

CeSID je saopštio da su od 600 biračkih mesta, njegovi posmatrači zabeležili veće nepravilnosti na osam mesta, gde su birači glasali bez dokumenata ili po jedan član u ime cele porodice, a da je zabeleženo više desetina manjih nepravilnosti.

"Kutije punio birački odbor"

Stranka za Sandžak je saopštila da referendumski proces u Novom Pazaru i Sjenici nije bio regularan i da su njeni posmatrači zabaležili niz nepravilnosti.

"Imamo i snimke koji svedoče o niskoj izlaznosti i nudimo ih javnosti na uvid. Kutije su punili članovi biračkih odbora", rekao je potpredsednik SZS-a Azem Hajdarević.

Inače, i CeSID je upozorio da je najozbiljnije kršenje izbornih pravila bilo u Novom Pazaru.

U Končarevu odziv skoro 100 odsto

U Končarevu, selu u kome živi predsednik opštine Jagodina Dragan Marković Palma, zabeležen je skoro stoprocentni odziv na referendumu. Na tri biračka mesta u tom selu odziv je bio od 97 do 98,9 odsto.

Na biračkom mestu Končarevo 2, od 372 upisana birača, samo četvoro nije izašlo na glasanje, a od 368 onih koji su glasali, samo dvoje je bilo protiv. Na sva tri biračka mesta u Končarevu "ne" je zaokružilo po dvoje birača.

Tadić: Važno da na rezultat ne padne senka

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da nadležne institucije treba da razmotre sve žalbe u vezi sa referendumom, jer je bitno da na rezultate glasanja ne padne "ni trunka sumnje".

"Jako je važno da na ovaj referendum ne padne ni trunka sumnje, jer sve što se dešava u izbornom smislu u Srbiji mora da bude drugačije nego u vreme Slobodana Miloševića. Zbog toga treba vrlo brižljivo izvršiti sve provere", rekao je Tadić.

"Zrno s velikim uticajem"

Novinar NIN-a Dragan Bujošević kaže za B92 da nije siguran da je Srbija rešila ijedan svoj veliki problem time što je donela novi ustav.

"Političare bi trebalo da zabrine činjenica da u Vojvodini nije izašlo 50 odsto birača, drugi problem je u tome što nije glasao niko od Albanaca u Preševu i Medveđi, treći problem je u tome da su iz biračkih spiskova bili isključeni Albanci na Kosovu. To su problemi koje će imati svi oni koji misle da su završili posao donošenjem ustava", kaže on.

"Čini mi se da ovoga puta glasači nisu prihvatili da Kosovo bude mamac za izlazak na birališta, izleda da manje veruju političarima nego ranije, a to će morati da se odrazi na nekim budućim izborima, i to ćemo relativno brzo videti", kaže Bujošević.

"Očigledno, postoje sumnje da je neka čudna ruka glasala u poslednjim trenucima, a imate i podatak da je u poslednjim satima glasalo četiri odsto biračkog tela na sat, što nije zabeleženo. Imate i tolike nepravilnosti, a ako one ne budu dokazane, imaće pravo svi oni koji tvrde da je sve čisto kao suza. Zrno sumnje postoji, a mislim da će to zrno dosta uticati na ishod sledećih izbora", kaže on.

"Izbori će najverovatnije biti održani u decembru, makar prema dogovoru stranaka, a pošto je referendum, na neki način, bio referendum o Koštuničinoj vladi, rezultati referenduma njemu duvaju u leđa. Mora se priznati da je Koštunica to maestralno izveo, a to što su mu Tomislav Nikolić i Boris Tadić to dozvolili, to je već njihov problem", kaže on.

"Ankete pokazuju da građani ustav najviše pripisuju Demokratskoj stranci Srbije i Demokratskoj stranci, pa će rezultati referenduma najviše koristiti njima, ali će mali odziv u Vojvodini koristiti nekim malim strankama, pre svega onim koje su bile za bojkot", kaže Bujošević.

Najveća korist za Koštunicu

Sa ocenom da najveću političku korist od referenduma ima Vojislav Koštunica slaže se i analitičar Dušan Pavlović.

On kaže da je Koštuničin DSS sada u poziciji koju najviše voli, a to je da bira. "To je jedna lagodna pozicija srednjeg igrača, koji je u poziciji da ulazi u koalicije sa onima koji su i sa leve i sa desne strane", kaže on.

"Oni su prosto centralna stranka i sada mogu da biraju između dve strane, i DSS upravo želi da bude u takvoj poziciji - da s jedne strane ima DS, sa kojom može da vodi proreformsku, proevropsku i prodemokratsku politiku, a s druge strane ima otvorenu mogućnost saradnje sa Srpskom radikalnom strankom, sa kojom može da vodi više nacionalističku politiku", smatra on.

Pavlović pretpostavlja da će se DSS opredeliti za saradnju sa Demokratskom strankom. To, međutim, nije izvesno i zavisi od toga da li će parlamentarni izbori u Srbiji biti pre ili posle odluke o statusu Kosova.

"AHTISARI ZA USLOVNU NEZAVISNOST"
Izvor:B92

Priština -- Skica predloga rešenja Kosova formalno ne pominje nezavisnost, ali ta rešenja vode nezavisnosti, piše prištinski Ekspres.

U ovom predlogu ne navodi se pojam "nezavisnost", piše Expres, i ocenjuje da je u pitanju ograničen suverenitet - bez mesta u UN-u, bez ministra inostranih poslova i bez vojske. Prema Ekspresu, kosovski paket od 53 strane, specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija, koji je 21. oktobra upućen Kontakt-grupi, sadrži uvodni deo i 11 aneksa. Hua Đijang kaže da predlog još nije gotov.

U aneksima su pojedinačno regulisane sve oblasti u kojima je do sada pregovarano u Beču, počev od ljudskih prava i prava nacionalnih zajednica.

Završni aneks reguliše organizovanje novih kosovskih izbora nakon što Savet bezbednosti da "zeleno svetlo". U preambuli Ahtisarijevog paketa ne navodi se pojam nezavisnosti, ali se na osnovu kompetencija koje Priština treba da dobije, izvodi zaključak da će Kosovo imati ograničenu suverenost, bez mesta u Ujedinjenim nacijama, bez ministarstva spoljnih poslova ili vojske.

Na drugoj strani, Kosovo bi trebalo da uživa pravo na zaključivanje međunarodnih ugovora i učlanjivanje u međunarodne organizacije. Ovo je najvažnija stvar koja se tiče statusa, kazao je jedan neimenovani predstavnik Kontakt-grupe.
Ekspres tvrdi da Ahtisari, pre nego što s ovim predlogom izađe pred Savet bezbednosti, očekuje sugestije članica Kontakt-grupe. Prema ovom dnevniku, Ahtisari planira da kosovski paket prezentira Savetu bezbenosti u januaru.

Zbog toga što Rusija predsedava Savetu bezbednosti prvog meseca naredne godine, postoji i mogućnost da Ahtisari njegove preporuke uputi u februaru, kada dnevni red bude utvrđivao naredni predsedavajući, Slovačka.

Scenario nakon usvajanja nove rezolucije o Kosovu, odnosno ukidanja Rezolucije 1244, kao jedine preostale formalne veze Kosova s Beogradom, sastojao bi se u usvajanju novog ustava u kosovskoj skupštini, proglašavanju nezavisnosti i angažovanju vlade u Prištini na pojedinačnom priznavanju nezavisnog Kosova i njegovom učlanjenju u međunarodne organizacije.

Đijangova: Još se radi na predlogu

Portparolka Martija Ahtisarija Hua Đijang nije želela da komentariše detalje teksta koji je objavio prištinski Ekspres, ali je za B92 rekla da predlog za budući status Kosova još nije gotov i da se to može očekivati tek krajem godine:

"Nismo još završili tekst predloga, koji je od nas tražila Kontakt-grupa, i dalje radimo na njemu. Nameravamo da ga završimo do kraja godine, kako je to Kontakt-grupa i zatražila u izjavi od 20. septembra u Njujorku", kaže ona.

"U međuvremenu smo imali sastanke sa članicama Kontakt-grupe, kako bismo razmenili mišljenja o preliminarnim idejama, koje je predstavio specijalni izaslanik. Na poslednjem sastanku u Beču razgovarali smo o tim idejama, a specijalni izaslanik će sazvati još jedan sastanak u prvoj polovini novembra, da bismo nastavili raspravu", navodi Đijangova.

"Hoću da napomenem da konačni predlog još nije završen, na njemu još radimo," kazala je ona.

MEDIJI: TESNA PODRŠKA USTAVU
Izvor:Beta

Pariz, London, Moskva -- Građani Srbije tesnom većinom podržali prvi ustav posle vladavine Slobodana Miloševića, navode strane agencije.

Vodeće agencije navode da je prihvaćen ustav kojim se potvrđuje da je Srbija sačuvala suverenitet na Kosovu,ali da su građani učestvovali bez entuzijazma. Srbija je potvrdila ustav, čiji je cilj da se spreči nezavisnost Kosova, ali referendum nije izazvao veliko interesovanje birača, piše pariski dnevnik Figaro.

List navodi da je glavni cilj referenduma bio da proglasi suverenitet Beograda nad Kosovom i podseća da se, posle secesija Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, Srbija sada "sprema da se suoči sa odlaskom Kosova, kome bi međunarodna zajednica mogla dodeliti nezavisnost krajem ove godine".

"Jedina naslednica bivše Jugoslavije, Srbija će se uskoro naći sama pred sobom. Sa velikom teškoćom da se pogleda u ogledalo", stoji u komentaru.

Ustav bi, kako podseća Figaro, trebalo da bude novi početak za "Srbiju na izdahu, ispražnjenu ratovima, političkim krizama i ekonomskim problemima". List podseća i da je vlast predstavila dokument kao definitivan raskid s režimom Slobodana Miloševića.

"Tvrdnja u njegovoj preambuli da je Kosovo neotuđivi deo Srbije je, međutim, delovala kao očajnički pokušaj Beograda da spreči nezavisnost te pokrajine, čije stanovništvo čini više od 90 odsto Albanca i koja je od 1999. pretvorena u međunarodni protektorat", navodi pariski dnevnik.

Srbi, kako navodi list, "nisu zavarani" novim ustavom i "vuku noge pri odlasku na glasanje". "Pošto ih je vlast proteklih godina zloupotrebljavala, shvatili su da je Kosovo izgubljeno još pre sedam godina", ocenjuje francuski dnevnik.

Premijer Vojislav Koštunica, kako nastavlja Figaro, "uveravajući Srbe da im Kosovo i dalje pripada i predstavljajući se kao zaštitnik nacije", zapravo "štiti sebe od kritika ultranacionalista koji će sigurno žestoko reagovati kada Ujedinjene nacije objave nezavisnost Kosova".

Reformistima je, upozorava pariski list, "veoma teško da promovišu evropske vrednosti" jer su Srbi "bez zaposlenja, lišeni viza za odlazak u evropske zemlje i sa bezizglednom budućnošću - podložni antievropskoj demagogiji koju propovedaju ekstremističke partije".

Agencije o referendumu

Britanski Rojters javlja da su birači podržali prvi ustav u eri posle Miloševića. Asošiejted pres javlja da je tesna većina podržala novi ustav potvrdivši tako pravo Srbije nad Kosovom. Srbija je, kako javlja Frans pres, na referendumu podržala novi ustav, potvrđujući suverentitet na Kosovu.

Referendum su, navodi AP, snažno osudili etnički Albanci, koji već dugo bojkotuju svako glasanje koje organizuje Srbija. Zapadne diplomate su upozorile da samo kroz međunarodne pregovore može biti doneta odluka o budućnosti Kosova, ali beogradski političari, ukazuje AP, veruju da će usvajanjem novog ustava biti učvršćen njihov položaj u razgovorima.

Svetske agencije podsećaju i na to da su na Radio-televiziji Srbije celog dana išle poruke kojima se narod poziva da glasa za novi ustav. Agencije podsećaju da su novi ustav osudile male opozicione stranke, između ostalih Liberalno-demokratska partija, koje su pozvale na bojkot referenduma. LDP tvrdi da je u poslednjim satima glasanja bilo nepravilnosti.

Mediji u Velikoj Britaniji: Jedva

Britanski mediji navode da je Srbija na referendumu potvrdila novi ustav, kojim se ističe njen suverenitet nad Kosovom, neposredno uoči procene Ujedinjenih nacija o tome da li ta pokrajina može dobiti nezavisnost.

Tajms piše da je na referendumu jedva postignuta tesna većina i podseća na očajničke apele koje je u poslednjem trenutku preko televizije uputio premijer Vojislav Koštunica.

"Koštunica se nadao odlučnoj demonstraciji tradicionalnog srpskog patriotizma uoči dugo očekivane odluke o statusu Kosova, ali je napor za osiguravanje podrške, posle mesečne kampanje Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve, pokazao rasprostranjenost antipatije prema političkom rukovodstvu u Beogradu", navodi list.

"Dok se diplomate pitaju koju će cenu tražiti predsednik Rusije Vladimir Putin da ne stavi veto na moguć plan o nezavisnosti, SAD su u Srbiju poslale specijalnog izaslanika Frenka Viznera da pozove na mir. Očekuje se da specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari predloži uslovnu nezavisnost ili nezavisnost pod nadzorom, ali postoje strahovi da bi kosovski Albanci mogli proglasiti punu nezavisnost", piše Tajms.

"Već u prvim izjavama čelnika Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke najavljeni su sukobi i oštra politička borba oko termina i nivoa na kojima će izbori biti održani", navodi Radio BBC.

"Za Kosovo i za sebe"

Moskovska štampa piše da će donošenje novog ustava Srbije teško uticati na sudbinu Kosova i navodi da je Vlada Srbije insistirala na ustavu i zbog sopstvene pozicije.

Komersant piše da je glavni razlog užurbanosti vlasti u donošenju ustava mogućnost da rešenje za Kosovo bude nametnuto i da Pokrajina dobije nezavisnost. "Obezbeđujući donošenje novog ustava, Koštunica može da kaže biračima: 'Sačuvao sam za vas Kosovo, večno ga upisavši u ustav Srbije.' Nije važno što status Kosova potom može biti sasvim drugačiji nego taj koji je upisan u Ustav", ocenjuje list.

Komersant piše i da Moskva teško da je spremna da krene u ozbiljan konflikt s međunarodnom zajednicom zbog Srbije i Kosova, i navodi da ona, po pravilu, mada i sa ogradama, podržava poziciju ostalih članica Kontakt-grupe.

Vremja novosti pišu da Beograd računa da rezultate referenduma iskoristi u trgovini sa Zapadom, koji žuri da Kosovu da nezavisnost. List piše da je praktično nemoguće zadržati Kosovo u sastavu Srbije, ali da bi Beograd, prihvatanjem ustava, mogao da trguje u podeli Kosova na veliki albanski i mali srpski deo, na severu Pokrajine.

Njujork tajms: O Kosovu simbolično

Dnevnik Njujork tajms piše da je odredba srpskog ustava koja proglašava Kosovo za "sastavni deo Srbije", samo "simbolična deklaracija" jer sudbina Pokrajine leži u rukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji će verovatno glasati za nezavisnost.

List navodi i da "kritičari ustava kažu da dokument neće dovoljno unaprediti zemlju ka punoj demokratiji".

Njujorški dnevnik ocenjuje da su mnoge reformske snage podržale ustav uprkos njegovim manama, "jer su želeli da Srbima jasno stave do znanja da rade sve što je u njihovoj moći da zadrže Kosovo".

"Reformisti su strahovali da bi odluka Ujedinjenih nacija stvorila nezadovoljstvo koje bi moglo ići u prilog Srpske radikalne stranke", piše Njujork tajms i dodaje da je dogovoreno da se na nacrtu ustava radi brzo kako bi mogao biti donet pre odluke Ujedinjenih nacija.

KOSOVO: BEZ IZNENAĐENJA OKO USTAVA
Izvor:B92, Beta

Kosovska Mitrovica, Priština -- Sinoć se okupilo više stotina Srba sa severne strane mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici kako bi proslavilo novi ustav.

Okupljeni su nosili srpske zastave, svirali sirenama automobila i uzvikivali, između ostalog, "Kosovo je Srbija", "Ratko Mladić" i "Ne damo zemlju". Tome je pažnju posvetila i današnja prištinska štampa.

Neki predstavnici Srba sa Kosova smatraju da je to bilo očekivano, a Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za Kosovo, kaže da je u Srbiji druga priča.

"U Srbiji su ljudi mnogo politički zrelije gledali na ustav, kao na pitanje koje jeste važno, ali ne i jedino važno. Mala izlaznost bi trebalo da posluži kao opomena onima koji su po skraćenom postupku, bez javne rasprave, usvojili ustav", kaže Ivanović.

Predstavnici medija navode da situacija s referendumom nije bila neuobičajena i podsećaju na to da su i albanska i srpska strana bile dosledne u stavovima o izlasku, odnosno neizlasku na referendum. Iako je Kosovo isticano kao glavni razlog za donošenje ustava, rezultati referenduma u srpskim sredinama na Kosovu neće mnogo uticati na situaciju na opštem nivou.

Tim Kosova: Srbi, okrenite se budućnosti

Pregovački tim Kosova ocenio je da je za žaljenje što je veliki procenat Srba sa Kosova učestvovao u referendum o novom ustavu Srbije i uveren je da rezultat referenduma neće imati nikakvog uticaja na proces definisanja statusa Kosova.

"Odgovor na ovaj referendum kod srpske zajednice na Kosovu je za žaljenje. Ali, moramo da ponovimo da smo naučili na igre koje Srbija igra sa toliko važnim dokumentima, kao što je ustav", rekao je portparol pregovačkog tima Kosova Skender Iseni.

Iseni je preneo apel institucija Kosova da se Srbi integrišu i priključe procesima na Kosovu.

Svi dnevnici na Kosovu pišu o rezultatima referenduma o ustavu Srbije i o proslavi koja je tim povodom organizovana u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj su okupljeni skandirali haškom beguncu Ratku Mladiću.

"Srbija usvojila ustav polovinom glasova", naslov je u dnevniku "Koha ditore", koji je referendumu posvetio još dva teksta - "Kosovski Srbi za ustav" i "Proslava na severu Kosova".

Dnevnik "Bota sot" o usvajanju ustava piše u tekstu pod naslovom "Referendum i skandiranje ratnim zločincima".

"Dostignut minimum potreban za izglasavanje referenduma", naslov je vesti u dnevniku "Epoka e re", dok "Kosova sot" donosi veliki naslov na prvoj strani: "Srbi 'zadržali' Kosovo".

ELIZABET POND: KRAJ IGRE NA BALKANU
Izvor:Beta, VOA

Vašington -- Preuređenje nemirnog regiona Balkana novo je iskušenje Evropske unije, navodi američka novinarka Elizabet Pond.

Ona je nedavno objavila knjigu "Kraj igre na Balkanu - promena režima, u evropskom stilu", za Institut Brukings u Vašingtonu. U knjizi se nagoveštava da će izgledi za ulazak u EU ukrotiti eksplozivni balkanski region i da je privlačnost Evropske unije magnet za reforme koje dovode na vlast nenasilne režime i promenu mentaliteta, kaže Pondova.

Tokom svoje relativno kratke istorije, Evropska unija je podsticala pomirenje najvećih neprijatelja i demokratizaciju. Nakon vekova pribegavanja ratu kao neizbežnom načinu razrešavanja sukoba, Evropljani sada uživaju u najdužem razdoblju mira u svojoj istoriji, objašnjava autork a.

Kako prenosi Glas Amerike, Pondova dodaje da se ispostavlja da saradnja koja se neguje u zajedničkim evropskim institucijama u velikoj meri doprinosi pomirenju.

"Pomirenje Nemaca i Francuza, posle dve hiljade godina pribegavanja ratu, zaista je izvanredno i već je postalo uzor za poljsko-nemačko pomirenje, poljsko-ukrajinsko, i tako dalje", rekla je ona.

"Balkan je već u procesu sticanja novog identiteta, višestrukog identiteta, kao što je prirodno za Nemce, Italijane ili Amerikance. To je ono: 'U redu, ja sam Bosanac, etnički možda Bošnjak, ali sam isto tako i Evropljanin'", objašnjava novinarka.

Posle gotovo pet godina pisanja svoje najnovije knjige, Elizabet Pond kaže da je sada veći optimista kada je reč o Balkanu nego kada je počela da piše.

Ona ističe da se regionalna saradnja znatno poboljšala, da se političari i poslovni ljudi sada redovno sastaju sa kolegama iz ostalih balkanskih država.

Uprkos sadašnjem zamoru od proširenja, očekuje se da Evropska unija nastavi rast i obuhvati ceo zapadni Balkan. Kako ocenjuje američki radio, Elizabet Pond nudi trezven ali optimistički pogled na Balkan, u trenutku u kojem region napreduje ka članstvu u Uniji.

"Počeli su da razvijaju institucije, što je veoma teško. To je neka vrsta političke, ekonomske, socijalne revolucije, kroz koju je Zapad - Velika Britanija, SAD, Francuska, Nemačka - prolazio 150-200 godina, a ljudi na Balkanu pokušavaju to da urade u okviru jednog naraštaja", ističe Elizabet Pond.

VIZNER U BEOGRADU
Izvor:Beta

Beograd -- Specijalni predstavnik SAD za status Kosova Frenk Vizner boravi danas i sutra u zvaničnoj poseti Beogradu.

Vizner će razgovarati s presednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom, ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem i predstavnicima civilnog društva, o procesu rešavanja statusa Kosova i o demokratskoj budućnosti Srbije, piše na Internet-sajtu Ambasade SAD u Beogradu.

Vizner dolazi u Beograd posle posete Kosovu, tokom koje je, prošle sedmice, razgovarao s premijerom i predsednikom Kosova, prištinskim pregovaračkim timom, predstavnicima političkih partija, civilnog društva i Srpske pravoslavne crkve.

Vizner je u tim razgovorima ponovio stav SAD da bi pitanje statusa Kosova trebalo rešiti do kraja ove godine.

 

RATNI ZLOČINI

"BOLNA NESPOSOBNOST SRBIJE"
Izvor:FoNet, Beta

Talin, Banjaluka -- Karla del Ponte kaže da je Srbija daleko od evropskih vrednosti jer su pravda i istina u njoj relativni koncepti.

Ukazujući da je nakon pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza čitava Evropa prihvatila vladavinu zakona kao centralnu vrednost, Del Ponteova je sa žaljenjem konstatovala da Srbija ostaje "daleko od evropskih vrednosti" i da su pravda i istina u njoj "relativni koncepti, a ne apsolutne vrednosti".

Uzrok "bolne nesposobnosti" da se suoči sa nasleđem nedavne prošlosti, kao i mnogih drugih problema, Srbije je, prema njenom mišljenju, "ogromna moć civilne i vojne obaveštajne službe i strah koje one izazivaju."

Kao i Hrvatska pre 18 meseci, "Srbija sada lobira evropske prestonice da joj pomognu da se približi Evropskoj uniji i bez izručivanja Karadžića i Mladića", izjavila je Karla del Ponte u govoru u Talinu.

Međutim, ukazala je glavna tužiteljka Haškog tribunala, upravo primer Hrvatske jasno pokazuje da, "ukoliko ostane čvrsto na svojim principima, Evropska unija može da postigne mnogo".

Rat u Bosni i Hercegovini je završen pre jedanaest godina, režim Slobodana Miloševića je srušen pre šest godina... "ali nijedna vlada Srbije, uprkos gomili dokaza, još se nije usudila da prihvati da su bivše jugoslovenske i srpske vlasti igrale ključnu ulogu u ratu i užasnim zverstvima koja su počinjena", rekla je ona na međunarodnoj konferenciji u prestonici Estonije Talinu.

Ingrao: U Srebrenici počinjen genocid

Direktor programa za rešavanje jugoslovenskih kontroverzi pri američkom Institutu za mir Čarli Ingrao izjavio je da je u Srebrenici počinjen genocid, ali da sa naučnog stanovišta još nije moguće utvrditi ko je za to odgovoran.

On je novinarima u Banjaluci rekao da je takav stav donet na osnovu podataka do kojih su došli naučnici s prostora bivše Jugoslavije, a koji su uključeni u realizaciju tog programa pri američkom Institutu za mir.

Ingrao je kazao da je 350 naučnika, angažovanih poslednjih sedam godina na prikupljanju podataka koji bi pomogli da se otklone sumnje u verodostojnost pojedinih događaja, došlo do saznanja da je u Srebrenici počinjen genocid.

On je kazao da nisu tačne tvrdnje o tome da su snage bosanskih Srba silovale 50.000 žena i dodao da se slaže sa podacima Dokumentaciono-informacionog centra iz Sarajeva da je u proteklom rata u BiH ukupno stradalo 100.000 ljudi.

KO JE I KAKO RUŠIO KOSOVSKE DŽAMIJE
Izvor:SENSE

Hag -- Svedok-veštak na suđenju u Hagu opisao da su skoro sve uništene ili oštećene džamije na Kosovu napadnute sa zemlje.

Delimično ili u potpunosti uništeno je 255 od 607 islamskih verskih objekata na Kosovu. Trećina islamskih verskih objekata na Kosovu oštećena je tokom sukoba 1999, ali ne usled napada NATO-a iz vazduha, već sa zemlje. To je zaključak ekspertskog izveštaja američkog stručnjaka za otomansko kulturno nasleđe na Balkanu Andraša Ridlmajera.

On je danas svedočio na suđenju šestorici srpskih zvaničnika optuženih za zločine na Kosovu.

U njegovom ekspertskom izveštaju se navodi da je od marta do juna 1999. na Kosovu uništeno 255 od 607 džamija, koliko ih je registrovano pre sukoba.

Samo dve su, tvrdio je Ridlmajer 2002, kada je svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću, delimično oštećene od bombi NATO-a. Ostale su, kako je izjavio danas, rušene sa zemlje, uglavnom tako što je ispod minareta podmetan eksploziv ili su iznutra zapaljene, a neke su i granatirane iz tenkova i artiljerijskih oruđa.

Takav zaključak Ridlmajer izvodi iz vrste oštećenja na džamijama širom Kosova, koje je obišao 1999. i 2001. 

Jedan od pokazatelja da uzrok rušenja nije NATO-bombardovanje je, prema njegovim rečima, i to što na zgradama u neposrednoj blizini srušenih džamija nije bilo nikakvih oštećenja, do kojih bi svakako došlo da su u pitanju vazdušni napadi.

Svoje nalaze Ridlmajer je potkrepio nizom fotografija na kojima se, između ostalog, vidi da su neke od džamija posle rušenja poravnate bagerom.

Tužilaštvo je na današnjoj raspravi prezentovalo mapu Kosova, na kojoj su obeležena mesta u kojima su džamije oštećene i uništene. Iz mape se, kako je objasnio svedok, vidi da su napadi na verske spomenike bili "široko rasprostranjeni, a ne lokalizovani".

Predmet nasilja su bile samo bogomolje kosovskih Albanaca-muslimana, objašnjava Ridlmajer, ukazujući na činjenicu da, recimo, na samom jugu Kosova nema oštećenih džamija, jer tamo žive Goranci, takođe muslimani po veroispovesti, ali u to vreme lojalni režimu u Beogradu.

Na mapama su ucrtana i mesta u kojima su oštećene katoličke i pravoslavne crkve za vreme i posle NATO-bombardovanja, iz kojih se vidi da je, kako je rekao svedok, nesrazmerno veći broj srušenih islamskih verskih objekata.

Glavno svedočenje Andraša Ridlmajera je danas završeno, a sutra će ga ispitivati branioci Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića, Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića i Sretena Lukića.

SVEDOK O STRELJANJU SREBRENIČANA
Izvor:SENSE

Hag -- Svedok na suđenju u Hagu opisao kako je preživeo streljanje snaga srpske vojske i policije kod Srebrenice.

Zaštićeni svedok PW112 jedan je od preživelih muškaraca iz Srebrenice koji su 11. jula 1995, nakon ulaska snaga Ratka Mladića u enklavu, kroz šumu pokušali da se probiju do Tuzle. On je na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba opisao kako je preživeo, 13. jula 1995, streljanje 15 Bošnjaka iz Srebrenice.

Nakon dva dana pešačenja, 13. jula ujutro, na području Konjević polja, zarobili su ga pripadnici srpske policije u "tamnoplavim maskirnim uniformama".

Zatočen je na nekoliko mesta, u napuštenim kućama oko Konjević polja, da bi konačno bio odveden u jedno skladište, gde su zatočenike dočekali "pripadnici Vojske RS u maskirnim uniformama, postrojili ih i pretukli".

Kasnije istog dana, oko podneva, petnaestak zatočenika i svedok, prebačeni su autobusom do obale reke Jadar, postrojeni i streljani. PW112 je pogođen u  kuk i pao je u reku, koja ga je odnela nizvodno, gde je uspeo da izađe na obalu i stigne do teritorije pod kontrolom Armije BiH.

Nakon što je na suđenju pročitan sažetak njegove izjave, svedok je na fotografijama koje su mu pokazane obeležio mesta gde je bio zarobljen i zatočen.

Potvrdio je da je, osim nekolicine zatočenika, prepoznao i barem dvojicu srpskih policajaca iz Bratunca, grada u kojem je živeo do aprila 1992.

Tada je prešao u Srebrenicu i pridružio se snagama Armije BiH, gde je ostao samo do januara 1993. Do jula 1995. svedok je radio u štabu Holandskog bataljona u Srebrenici, gde je, kako je rekao, obavljao fizičke poslove.

Svedok je potvrdio da je delove izjave iz avgusta 1995. dao "pod prisilom" ljudi u Tuzli, koji su, kako je rekao, prikupljali podatke o događajima u enklavi.

Izvesni Smajo Elezović mu je tada tražio i da izjavi kako je bio "izveden na streljanje u Karakaju", zbog čega se, tvrdi svedok, s njim sukobio i odbio to da učini.

ŠLJIVANČANIN: NISAM ZNAO ZA OVČARU
Izvor:Beta

Hag -- Veselin Šljivančanin izjavio je da u jesen 1991. nije znao za zločin na farmi Ovčara i da su počinioci kukavice i psihopate.

"Nisam znao da se tako nešto desilo, niti sam verovao da se moglo desiti", rekao je Šljivančanin svedočeći u svoju odbranu. On je potvrdio da je u kritično vreme znao da su neke od hrvatskih zarobljenika "osumnjičenih da su počinili krivična dela", od JNA preuzele vlasti i snage SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem.

Šljivančanin je rekao da je odlučio da svedoči zato što ga "kao čoveka najteže pogađa što se našao na ovakvoj optužnici" i što mu se na teret stavlja ono što su učinili "kukavice i psihopate" kako bi "ukaljali ugled nas koji smo voleli Jugoslaviju i svih oficira JNA".

Posvedočio je da je 1992. čuo za prve tekstove u novinama o zločinu na Ovčari, ali da tome nije pridavao pažnju zato što je "žuta štampa" objavljivala "razne dezinformacije".

Šljivančanin je negirao iskaz svedokinje optužbe, bivše predstavnice za javnost haškog Tužilaštva Florans Artman o njihovom razgovoru u novembru 1992. u Vukovaru, na prvu godišnjicu pada grada.

Artmanova je ranije posvedočila da je kao novinarka pariskog "Monda" pitala Šljivančanina šta se desilo na Ovčari i da je njegov odgovor glasio: "Pa, morali smo negde da ih sahranimo".

"Ja sam bio u Vukovaru u to vreme, ali se ni sa kim nisam sastajao, a Artmanovu sam prvi put video ovde", naglasio je pred sudijama Šljivančanin.

NASTAVLJENO SUĐENJE ZA ZVORNIK
Izvor:Beta

Hag -- Suđenje šestorici optuženih za ratne zločine u opštini Zvornik 1992. nastavljeno je danas svedočenjem Steve Radića.

Pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, Radić je rekao da su mu kao tadašnjem sekretaru za privredu ispostavljani računi preduzeća "Drinatrans" za prevoz nekih civila, ali da nije znao da li se to eventualno odnosilo na dovoženje u Čelopek Muslimana iz Diviča.

Prema optužnici, pripadnici jedinice zvorničke teritorijalne odbrane "Žute ose", tokom maja i juna 1992. u Čelopeku, ubili su najmanje 19 Muslimana iz grupe od 163 zlostavljana meštanina dovezena iz sela Divič.

Radić je odbacio navode prvooptuženog predsednika "privremene vlade" Branka Grujića da je vlada usmeno odborila da se omogući dobrovoljno iseljavanje Muslimana iz sela Kozluk i Skočić.

Prema njegovim rečima, na većini sednica vlade kojima je prisustvovao nije bilo govora o nekom iseljavanju iz Kozluka, a sve donete odluke su obavezno zapisivane.

Na početku suđenja 28. novembra prošle godine, prvooptuženi predsednik Grujić (61) i drugooptuženi komandant TO Branko Popović (57) izjasnili su se da nisu organizovali prisilno iseljavanje 1.822 Muslimana iz sela Kozluk i Skočić 26. jula 1992.

VEĆINA ZA PROCESUIRANJE ZLOČINA
Izvor:Beta

Zagreb -- Dve trećine građana Hrvatske smatra da treba istraživati ratne zločine i suditi osumnjičenima, pokazalo je istraživanje.

Rezultati istraživanja javnog mnjenja na temu suočavanja s prošlošću danas je predstavljeno u Zagrebu. To istraživanje pokazalo je da u Hrvatskoj postoji generalna podrška procesuiranju ratnih zločina - oko dve trećine ispitanika.

Istraživanje pod nazivom "Suočavanje s prošlošću u Hrvatskoj i percepcija žrtava i stradalnika rata" pokrenula je organizacija "Dokumenta - centar za suočavanje s prošlošću", a sprovela Agencija Puls među građanima hrvatske i srpske nacionalnosti iz ratom pogođenih područja.

Polovina ispitanih smatra da su žrtve Domovinskog rata bili isključivo Hrvati, gotovo trećina njih smatra da su žrtve s hrvatske strane znatno brojnije od žrtava sa srpske strane, dok 15 posto ispitanih smatra da su žrtve podjednako bili i Hrvati i Srbi.

Prema odgovorima ispitanika, njih 99 posto čulo je za razaranje Vukovara, 97 posto za ubijanje zarobljenika na Ovčari i granatiranje Dubrovnika, 89 posto za ubijanje civila u Škabrnji, 72 posto u Lovasu, 86 posto za mučenja u logoru Sremska Mitrovica i slično.

U manjoj meri ispitanici su čuli za ubijanje civila tokom i posle vojne akcije Oluja (66 posto), za oduzimanje imovine Srbima (58 posto), a najmanje za ubijanje civila srpske nacionalnosti u Sisku - 44 posto, dok je za ubijanje civila srpske nacionalnosti u Osijeku čulo 58 posto ispitanih.

Više od 80 posto ispitanih koji su čuli za te događaje smatra ih ratnim zločinom.

Istraživanje je pokazalo i da sa prošlošću nisu spremni da se suoče ljudi koji su u ratu imali teška lična iskustva, dok se većina, posebno mlađi i obrazovaniji ispitanici, zalaže za suočavanje s prošlošću i misle da je to važno za mir i prosperitet Hrvatske, rečeno je danas u Zagrebu.

Poverenje u pravosuđe i Hag?

Istraživanje pokazuje da stepen poverenja u hrvatsko pravosuđe i Haški tribunal nije visok.

Polovina ispitanih misli da su glavna haška tužiteljka Karla del Ponte, sud u Hagu (49 posto) i međunarodna zajednica, najviše doprineli da se počne sa istraživanjem zločina s hrvatske strane.
Oko 10 odsto njih misli da su tome doprinela nevladina udruženja i mediji, premijer Ivo Sanader i stranka na vlasti pet posto, predsednik Stjepan Mesić tri odsto, dok pet odsto smatra da su tome doprineli prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman i bivša vlada.

Konačni rezultati i interpretacija istraživanja biće završeni u januaru 2007.

I DRUGA ISTRAGA PROTIV GLAVAŠA
Izvor:Beta

Osjek -- Otvorena je istraga protiv Branimira Glavaša zbog sumnje da je učestvovao u ratnim zločinima nad srpskim civilima u Osijeku.

Odluku o sprovođenju istrage istražni sudija Županijskog suda u Osijeku Mario Kovač doneo je na osnovu zahteva Županijskog državnog tužilaštva Osijeka od 23. oktobra.

U saopštenju suda se navodi da je Glavaš osumnjičen da je počinio krivično delo protiv čovečnosti i međunarodnog prava, odnosno ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Osijek od oktobra do kraja decembra 1991. 

Županijski sud u Osijeku sumnjiči Glavaša da je učestvovao u ubistvu šest civila srpske nacionalnosti koji su 1991. ubijeni i bačeni u reku Dravu sa vezanim rukama i selotejpom preko usta.

Na pitanje šta je sa zahtevom o mogućem spajanju postupka pred osječkim sudom sa postupkim koji vodi Županijski sud u Zagrebu, portparol suda u Osijeku Miroslav Rožac je rekao agenciji Hina da se takav zahtev eventualno može uputiti nakon isteka rokova za žalbu.

 

DRUŠTVO

"LATINICA SRPSKA KOLIKO I ĆIRILICA"
Izvor:B92

Beograd -- Lingvista Ivan Klajn kaže da je ćirilica kulturno dobro koje treba očuvati, ali nikako ne možemo postati "ćirilička" zemlja.

Već duže vreme vodi se rasprava da li ćirilica odumire i da li je treba posebno zaštititi i ograničiti upotrebu latinice. U emisiji Uvećanje Radija B92 o tome je govorio i lingvista, profesor Ivan Klajn. Član 10 novog ustava glasi: "U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava."

Profesor Ivan Klajn autor je brojnih lingvističkih knjiga i studija, pisac slavnog "Rečnika jezičkih nedoumica", kao i mnogih drugih dela.

Kaže da mu je žao ćirilice jer je kulturno dobro koje treba očuvati, ali isto tako ističe i da nema nikakvih iluzija da mi možemo postati isključivo ćirilička zemlja.

"Latinica je daleko jača, i uvek će biti takva, jer je to evropsko i međunarodno pismo, i uvek sam pominjao fiziku, hemiju, matematiku i razne druge slučajeve, automobilske registracije i sve gde je upotrebljiva jedino latinica, a ne ćirilica", kaže on.

Profesor Klajn iznosi mišljenje da će latinica biti jača dokle god imamo dvoazbučnost. "Ako bismo po svaku cenu hteli da uvedemo samo jedno pismo, to bi isključivo mogla da bude latinica", naglašava Ivan Klajn.

On ističe da se on i njegove kolege lingvisti ne slažu s tvrdnjom da je latinica hrvatsko pismo. "Ona je isto tako srpsko, kao i hrvatsko, samo što nije srpsko tradicionalno, nego je srpsko mlađe pismo, ali mi nismo morali da od Hrvata učimo latinicu, jer postoji najmanje od 1918. do danas jedna velika tradicija u upotrebi latinice u Srbiji", kaže on.

Profesor Klajn govorio je, između ostalog, i o još jednoj aktuelnoj temi kod nas, a to je upotreba ženskih oblika za zanimanja, poput "predsednica", "ministarka", "prevoditeljka" i slično.

On smatra da se ne mogu baš za sva zanimanja uvesti ženski oblici i kao najubedljiviji primer ističe imenicu "kupac". "Jezik je, ipak, tradicionalan i patrijarhalan, ali gde god postoji mogućnost, mi smo svakako za to da se upotrebi ženski oblik", navodi profesor Klajn.

IZMENJENA OPTUŽNICA ZA "STROJEVCE"
Izvor:Beta

Novi Sad -- Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu odustalo je od krivičnog gonjenja dvojice pripadnika organizacije Nacionalni stroj.

Takođe, protiv većine promenilo je optužnicu i tereti ih za ugrožavanje sigurnosti. Kako se navodi u današnjem saopštenju Okružnog suda, u kojem je u toku suđenje protiv 17 pripadnika Nacionalnog stroja, Tužilaštvo je odustalo od krivičnog gonjenja Nebojše Milankovića iz Đurđeva i Marinka Vasiljeva iz Silbaša.

Optuženi Goran Davidović (31) iz Novog Sada i Miodrag Stefanović (21) iz Odžaka i dalje se terete da su upadom na antifašitičku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 9. novembra 2005, izazivali nacionalnu, rasnu i versku mržnju, razdor ili netrpeljivost.

Izmenjenom optužnicom preostalih 13 optuženih se tereti za ugrožavanje sigurnosti, a jednom optuženom, koji je maloletan, proces je izdvojen.

Prvobitna optužnica teretila je 18 pripadnika neregistrovane organizacije Nacionalni stroj da su 9. novembra 2005, upadom u salu Filozofskog fakulteta, "zlostavljanjem i ugrožavanjem sigurnosti prisutnih izazvali nacionalnu i rasnu mržnju".

Svi optuženi negirali su tokom suđenja pripadnost Nacionalnom stroju i da su svojim ponašanjem izazivali nacionalnu, rasnu i versku mržnju.

NOVINARSKI TRAMVAJ
Izvor:B92

Beograd -- Nekoliko dana posle tramvajske nesreće u Beogradu gradski čelnici pozvali medije u tzv. novinarski tramvaj.

Pre nekoliko dana tramvaj na liniji 2 iskočio je iz šina u Nemanjinoj ulici, a tada je povređeno 11 osoba. Juče je za novinare organizovana vožnja tramvajem kako bi predstavnici medija mogli da procene da li ima istine u nagađanjima o uzroku iskakanja tramvaja iz šina.

Tramvaj 2L je, umesto da nastavi pravo, ka Slaviji, skrenuo levo, udario u zadnji deo tramvaja koji se kretao ka Železničkoj stanici i iskočio iz šina i udario u stub. Mediji su nagađali da je uzrok nezgode neispravna skretnička signalizacija, nepravilno podešena skretnica, nedovoljno rastojanje između koloseka, a navođeni su i drugi razlozi.

Direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća Slaven Tica kaže da tehničkih nepravilnosti nije bilo.

Sve tramvajske skretnice su automatizovane, što praktično znači da je vozač tramvaja na oko 20 metara pre skretnice u obavezi da pogleda signalizaciju, koja pokazuje u kom je pravcu podešena.

Istraga MUP-a još nije završena.

 

EKONOMIJA

PROTEST SINDIKALACA
Izvor:B92

Beograd -- Predstavnici svih sindikata metalaca okupili su se pred Vladom Srbije zahtevajući da bude ispunjeno 10 zahteva.

Takođe, oni su zahtevali da se pokrene industrijska proizvodnja i omogući poboljšanje položaja zaposlenih. Radnici su se razišli razočarani jer ih je primio samo jedan ministar.

Pre tačno tri godine Samostalni sindikat Srbije, predvođen sindikatom metalaca, protestovao je pred Skupštinom Srbije tražeći bolje uslove rada i proizvodnje.

I danas se pred Vladom okupilo oko 150 predstavnika sindikata metalaca sa zahtevima koji su gotovo isti kao pre tri godine: "Sad imamo ustav, nema vremena za slavlje, tražimo da se pokrene proizvodnja, završi privatizacija", kaže Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije.

Prema rečima okupljenih, protest pre tri godine dao je određene rezultate, ali od Vlade očekuju da brzo reši njihove probleme.

Predstavnike sindikata metalaca primio je ministar rada Slobodan Lalović, koji je poručio da su njihovi zahtevi korektni. Metalci su, međutim, saopštili da su nezadovoljni što ih drugi ministri ignorišu i zatražili su hitan sastanak sa premijerom u narednih pet dana.

 

ORGANIZOVANI KRIMINAL

NASTAVAK SUĐENJA ZA UBISTVO ĐINĐIĆA
Izvor:B92

Beograd -- Suđenje za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića nastavljeno je prikazivanjem video-snimka uviđaja nakon ubistva.

Potom je emitovan snimak suđenja od maja prošle godine, kada su svoj nalaz obrazlagali domaći veštaci dr Dušan Dunjić i Milana Kunjadić. Oni su u zaključku naveli da su iz pravca Ulice admirala Geprata ispaljena dva metka, od kojih je jedan usmrtio Đinđića, a drugi ranio njegovog telohranitelja Milana Veruovića.

Nastavak njihovog prošlogodišnjeg svedočenja biće emitovan sutra, posle čega se suđenje nastavlja 6. novembra, svedočenjem veštaka iz Vizbadena.

 

REGION

"NISAM KRIV I ŽALIM ZBOG TRAGEDIJE"
Izvor:Beta

Podgorica -- Slobodan Drobnjak optužen za železničku nesreću kod Bioča i dvojica rukovodica Željeznice Crne Gore izjavili da nisu krivi.

Drobnjak, mašinovođa lokalnog voza koji je kod Bioča sleteo u provaliju, je u nastavku glavnog pretresa u Osnovnom sudu u Podgorici izrazio žaljenje zbog tragedije i što i sam nije stradao u nesreći.

"Kunem se bogom da sam tog dana učinio sve što sam mogao i znao da se izbegne tragedija", kazao je mašinovođa Drobnjak koga optužnica tereti za "teško delo protiv bezbednosti saobraćaja", za koje je predviđena zatvorska kazna od jedne do osam godina zatvora.

Drobnjak je na suđenju kazao da je voz u Podgorici preuzeo u ispravnom stanju i da je po povratku iz Bijelog Polja prve probleme sa kočnicama i pritiskom uočio prilikom stajanja u Mojkovcu i Kolašinu.

On je naveo da je kvar na vozu prijavio u Bratonožicćima na 25. kilometru od Podgorice, gde je kondukteru kazao da prijavi kvar i da traži pomoćnu lokomotivu.

Drobnjak je rekao da je za to vreme postavio četiri "papučice" ispod točkova, kako bi obezbedio voz od samopokretanja, i da je aktivirao i ručne kočnice.

Tokom uviđaja su, međutim nađene tri papučice.

Prema svedočenju mašinovođe voz se pokrenuo i on je uleteo u voz. "To je bio let", opisao je Drobnjak brzinu voza koji je od kako se pokrenuo do izletanja u Bioču prešao skoro 14 kilometara.

Od 12 optuženih za tragediju kod Bioča pored Drobnjaka danas su ispitani i izvršni direktor Zzeljeznice Crne Gore Rešad Nuhodžić i njegov pomoćnik Momčilo Rakočević koji su saopštili da nisu krivi za "nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem".

Nuhodžić je kazao da zbog transformacije u preduzeću nije bio "odgovorno lice" za donošenje spornog internog pravilnika i dopune tog pravilnika kojim je na relaciji do Bijelog Polja dozvoljena upotreba lokomotiva sa neispravnim kočionim blokovima, a koji je bio u suprotnosti sa opštim pravilnikom nekadašnje Jugoslovenske željeznice.

Nuhodžić i njegov pomoćnik Rakočević su izjavili da kvar na kočnicama nije uzrok tragedije u kojoj je stradalo 47 putnika, a više od 260 povređeno.

Suđenje će biti nastavljenlo 2. novembra, a sudija Branka Bošković je odbila predlog odbrane mašinovođe Drobnjaka o ukidanju pritvora njihovom klijentu.

Drobnjak je jedinini od 12 optuženih radnika željeznice koji se od nesreće nalazi u pritvoru.

BIH: DEVET OSOBA POGINULO U NESREĆI
Izvor:Beta

Sarajevo -- Devet osoba, među kojim četvoro dece, poginulo je danas u teškoj saobraćajnoj nesreći kod mesta Žepče, u centralnoj Bosni.

Sve žrtve su se nalazile u putničkom kombiju koji se sudario sa kamionom na deonici magistralnog puta između Sarajeva i Doboja, na ulazu u Žepče, prenele su agencije AFP i Hina.

Policija je saopštila da je među poginulima i četvoro dece od kojih su dve bebe. U nesreći je povređeno pet osoba.

Policija sprovodi istragu kako bi utvrdila okolnosti pod kojima se desila tragedija.

Pretpostavlja se da je kombiju, u kome su se nalazile dve porodice sa ukupno dvanaest članova, pukla prednja leva guma zbog čega je vozilo prešlo u levu traku i direktno se sudarilo s kamionom koji je nailazio iz drugog pravca, javila je Hina.

Oba vozača su preživela sudar i zadobila lakše povrede.

ROMI NEZADOVOLJNI I UPLAŠENI
Izvor:B92

Ljubljana -- Iseljeni Romi nezadovoljni i žele kućama, ostali Romi tog kraja uplašeni da bi njima moglo da se desi isto.

Romi iseljeni iz slovenačkog zaseoka Ambrus i privremeno smešteni u Centru za strance, nezadovoljni su smeštajem i žele da se vrate kućama iz kojih su nezakonito iseljeni. Trideset Roma, od kojih 10 dece, smešteni su u četiri sobe s jednim kupatilom i kuhinjom, u zapuštenoj bivšoj kasarni, bez grejanja.

Romi kažu da se osećaju kao u zatvoru, iako neki slovenački listovi naglašavaju da je taj centar otvorenog tipa, pa Romi slobodno mogu da izlaze iz njega.

Za razliku od Roma, meštani Ambrusa su zadovoljni iseljavanjem Roma i obećanjem predstavnika vlasti da se Romi više neće vraćati u njihov kraj. Predstavnik žitelja Ambrusa Milan Muhič je na TV POP iseljavanje ocenio kao dobro rešenje. "Romi imaju po desetoro dece. Recite mi koja civilizovana porodica ima toliko dece", rekao je on.

Iako predstavnici vlasti Slovenije iseljavanje Roma opravdavaju potrebama bezbednosti i zaštite životne sredine, Romi žele da se vrate u svoje nelegalno izgrađeno naselje, koje leži na zemlji u njihovom privatnom vlasništvu. Predsednik Romskog društva Zoran Grm upitao je ko može da garantuje da slično rešavanje problema neće biti ponovljeno, zbog čega su i ostali Romi iz tog kraja preplašeni.

Slovenački ombudsman Matjaž Hanžek je na TV POP izjavio da se teško može tvrditi da je grupa Roma mogla da maltretira većinsko stanovništvo Ambrusa, kao što oni tvrdi, i da je država morala da kazni one koji su kršili zakon, a ne da kažnjava celu grupu ljudi i dece.

"Grupno proganjanje je nedopustivo", rekao je Hanžek i podsetio na revnost predstavnika vlasti koja je Romima, kada su pobegli u šumu, odmah napisala kazne za pogrešno parkiranje u šumi.

Hanžek je optužio i sadašnju, ali i prošle vlade Slovenije, za nerešavanje romskog pitanja. Iako slovenački ministri za prosvetu i ekologiju tvrde da je Vlada u ovom slučaju imala najbolje namere, ombudsman kaže da država nije smela da poklekne pred masom koja traži javni linč.

Slovenačka nacionalna stranka događaje u Ambrusu vidi kao odraz višegodišnjeg popuštanja Romima koje je činila država, odnosno posledicu preterane pozitivne afirmacije Roma.

"Romi, predstavljeni kao žrtve državne nesposobnosti, sami nisu sposobni da se civilizovano uključe u slovenački prostor i poštuju njegov pravni red", smatra SNS i, pozdravljajući odluku vlasti da presele Rome, optužuje ombudsmana za jednostrano ponašanje koje budi netoleranciju.
U anketi portala TV POP, 42 odsto učesnika se slaže s preseljenjem Roma iz Ambrusa, isto toliko učesnika je protiv, a 16 odsto to pitanje uopšte ne zanima i ništa o njemu ne zna.

Za danas su u Postojni zakazane demonstracije nevladinih organizacija, slovenačkih porodica i učitelja, protiv iseljavanja  Roma i njihovog progona u Sloveniji.

REGION O USVAJANJU USTAVA
Izvor:B92, Beta

Podgorica, Sarajevo, Zagreb -- Vladajuća koalicija u Crnoj Gori ocenjuje da je usvajanje ustava Srbije demokratska odluka građana Srbije.

Partije koje su se zalagale za očuvanje zajedničke države ističu da je to "uspeh srpskog naroda". Portparol vladajuće Demokratske partije socijalista Predrag Sekulić ocenio je, u izjavi za Betu, da je potvrđivanje ustava "demokratska odluka građana Srbije". U BiH se nadaju da je to kraj mešanja Srbije u unutrašnje odnose u BiH.

Predsednik, takođe opozicione, Narodne stranke Predrag Popović rekao je agenciji Beta da ja potvrđivanje ustava pobeda Srbije, ali i evropskog puta jugoistočne Evrope.

Predsednik Demokratskog saveza Albanaca Mehmet Barthi ocenio je za podgorički "Dan" da je potvrđivanje ustava Srbije politički potez koji će zaoštriti odnose Srba i Albanaca, ali i pregovore o budućem statusu Kosova.

Crnogorski pisani i elektronski mediji nisu posvetili preteranu pažnju potvrđivanju novog ustava Srbije na referendumu.

U štampanim medijima vest o proglašenju ustava i reakcije iz Srbije nalaze se na stranicama rezervisanim za događaje iz sveta, a u vodećim elektronskim medijima u delu posvećenom regionu.

Stranke BiH o novom ustavu

Generalni sekretar Stranke demokratske akcije BiH Amir Zukić ocenio je da novi ustav Srbije "neće rešiti odnose unutar te države zbog činjenice da gotovo pola građana nije dalo svoj glas na referendumu".

"Mislim da je postojeća vlast u Srbiji na nekakav brz način ponudila neka rešenja, kao što su pitanja ljudskih prava, ali smatram da će ta rešenja dodatno zakomplikovati situaciju priljučenja Srbije u EU", izjavio je Zukić agenciji Beta.

On se nada da se, usvajanjem novog ustava, Srbija "više neće direktno mešati u unutrašnje odnose u BiH".

Portparol Hrvatske demokratske zajednice BiH Mišo Relota nada se da novi ustav i uređenje Srbije neće imati dodirnih tačaka sa BiH.

"Prema predloženom novom ustavu, Kosovo treba da bude sastavni deo Srbije. Ne bismo samo želeli da se sudbina Kosovara licitira sudbinom Republike Srpske i na taj način zapreti teritorijalnom integritetu BiH", rekao je Relota agenciji Beta.

On je rekao da bi i BiH morala da dobije novi ustav i dodao da sa postojećim ustavom BiH nije ekonomski samoodrživa zemlja.

Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da mu je drago da je referendum za potvrđivanje novog ustava Srbije uspeo, ocenjujući da je Srbija time rešila jedno od svojih teških pitanja.

"Dosadašnja konfuzija koja je vladala u pogledu ustavnog uređenja i ustavnog poretka je na ovaj način rešena", kazao je Dodik. "Mislim da to bitno stabilizuje prilike u samoj Srbiji i da će to biti dobar okvir za efikasniju vlast, a koliko vidim, i najavu novih izbora u Srbiji", dodao je on.

Hrvatski mediji o referendumu

Svi dnevni listovi u Hrvatskoj, bez opširnih analiza i komentara, izveštavaju o referendumu za novi ustav Srbije.

"Jutarnji list" navodi da je referendumsko glasanje bilo neizvesno, zbog čega su, kako se dodaje, državna i privatne televizije u Srbiji podsećale građane na upozorenje premijera Vojislava Koštunice da bi neuspeh referenduma imao "nepredvidive i nesagledive posledice za Srbiju".

List na kraju kraćeg teksta prenosi i mišljenje analitičara, koji su konstatovali da je razlog slabog odziva birača na referendum prvenstveno loša kampanja, ali i činjenica da političke stranke nisu shvatile motive biračkog tela.

"Novi ustav je prvi srpski najviši pravni akt prihvaćen od raspada Jugoslavije i - kako su njegovi zagovarači isticali - prihvatanjem Srbija napokon prekida s Miloševićevim razdobljem", ističe zagrebački dnevnik "Večernji list".

List prenosi i informaciju da je veliki deo srpske javnosti smatrao da ustav ne odgovara Srbiji, da je donesen na brzinu i da je zbog toga izostala javna rasprava.

U drugom tekstu na istu temu, "Večernji list" piše da su Albanci na jugu Srbije, solidarišući se s kosovskim Albancima, bojkotovali referendum.

DEMARŠ MOSKVE SKOPLJU
Izvor:Beta

Moskva, Skoplje -- Moskva je danas uložila protest vlastima Makedonije zbog prebijanja ruskih diplomata u Skoplju.

Incident se dogodio u noći između subote i nedelje, kada su nepoznate osobe u jednom kafiću napale saradnike Ambasade. Ruska državna televizija RTR navodi reči očevidaca da je bilo šest ili sedam napadača, kojima su se pridružili i čuvari kafića. Navodi se da je tuču zaustavila policija.

Diplomate su zadobile ozbiljne povrede, ali njihovi životi nisu u opasnosti, rekla je pres-sekretar Ambasade Rusije u Skoplju Svetlana Solodčuk za RIA Novosti.

Agencija prenosi da je ruski amabasador predao Ministarstvu spoljnih poslova Makedonije protestnu notu i zatražio da se bez odlaganja pronađu i kazne krivci.

Ruska strana je zatražila da se Ambasada redovno informiše o rezultatima istrage.

U Ministarstvu poslova Makedonije razmatraju demarš, a po podne se očekuje saopštenje tim povodom.

PARVANOVU DRUGI MANDAT
Izvor:B92

Sofija -- Predsednik Bugarske Georgi Parvanov u drugom krugu predsedničkih izbora osvojio drugi mandat.

Kako pokazuju preliminarni rezultati, Parvanov je osvojio 78 do 80 odsto glasova, dok je protivkandidat, ultracionalista Volen Siderov, osvojio 20 do 22 odsto glasova. Parvanov je prošle nedelje ubedljivo poveo ispred Siderova, ali je zbog izlaznosti manje od 50 dosto organizovan drugi krug, u kom je zabeležena izlaznost od 35 odsto.

Parvanov je tokom prvog mandata stekao veliki ugled, na izborima je nastupio kao nezavisni kandidat, ali je imao jaku podršku vladajućih socijalista.

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je danas Parvanovu izbor za šefa države.

HRVATSKA: NEPISMENI DIPLOMCI
Izvor:FoNet

Zagreb -- U Hrvatskoj je u toku rasprava o tome da li bi učenje maternjeg jezika trebalo uvesti na fakultete.

Jutarnji list piše da je opšti utisak da su diplomci mnogih fakulteta mahom nepismeni. Hrvatski jezik je obavezan samo u osnovnoj i srednjoj školi, a kao predmet se predaje na malobrojnim fakultetima.

Inicijativa za obavezno učenje hrvatskog jezika na fakultetima krenula je sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta, a o tome se raspravljalo i na sednici Razreda za filološke nauke pri Hrvatskoj akademiji nauka i umetnosti.

Akademik Dalibor Brozović rekao je da su članovi zauzeli jedinstven stav da su građani jezički nedovoljno i loše obrazovani, pa bi osnove jezika i pravopisa trebalo uvesti i na fakultete.

List navodi da je pre tri godine od 200 kandidata, većinom Hrvata, koji su u jesenjem roku izašli na prijemni ispit za upis na Filozofski fakultet, test jezičke kulture najbolje rešila jedna Japanka.

 

HRONIKA

SUTRA NASTAVAK ISTRAGE O EKSPLOZIJI
Izvor:B92

Beograd -- Istražni sudija nastaviće sutra uviđaj u vojnom skladištu kod Paraćina.

Uporedo s civilnim organima, i vojska sprovodi svoju istragu. Prema rečima ministra odbrane Zorana Stankovića, tek kada se završi istraga biće utvrđena i pojedinačna odgovornost za eksploziju, kao i njegova lična.

Uz istragu, vojska priprema plan kako će se ubuduće čuvati skladišta poput onog u Paraćinu: "Mi smo podneli izveštaj na sednici Vlade u Nišu i tada smo dobili zahtev da za sledeću sednicu predstavimo plan. Mi smo ga i ranije imali, ali smo sada dobili zadatak da ga konkretizujemo. To je problem od ranije, koji u Paraćinu eskalirao."

Ipak, građani koji žive  u blizini vojnih skladišta, ne mogu da se nadaju  brzom rešenju.

Ministar Stanković kaže da se taj problem ne može rešiti preko noći, jer je potrebno vreme, novac i angažovanje svih državnih organa: "Samo za dobijanje dozvola za preseljenje i traženje lokacija treba od šest meseci do godinu dana. A  tek posle toga, da obezbedimo novac, ali rešićemo taj problem."

Vojno skladiše u Paraćinu eksplodiralo je 19. oktobra, a javnost još ne zna šta se zapravo dogodilo.

Eksplozija u Paraćinu pokrenula je i pitanje bezbednosti građana, budući da se pored svakog  grada u Srbiji nalazi sličan vojni objekat.

Prvi rezultati istrage o eksploziji u vojnom skladištu kod Paraćina biće saopšteni u petak, najavio je ministar odbrane. Dan pre, na sednici Vlade Srbije, Ministarstvo odbrane će predstaviti plan za raseljavanje vojnih skladišta.

PRIVEDEN ZBOG PRETNJI SLUŽBENIKU
Izvor:Beta

Čačak -- Policija privela Miroslava O. (73) iz Beograda, koji je pretio radnicima Arhiva u Čačku, a posle upozorenja pustila ga kući.

Portparolka čačanske policije Biljana Nastić rekla je agenciji Beta da ga je policija u petak privela, "upozorila ga na ponašanje" i nakon toga ga pustila kući. On je, naime, vređao službenike Istorijskog arhiva u Čačku i pretio im zbog sukoba četnika i partizana od pre 60 godina.

Direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva u Čačku Zorica Matijević rekla je da je stariji muškarac fizički napao službenicu Arhiva i nebiranim rečima vređao koautora knjige "Zatamljena prošlost" Gorana Davidovića, zaposlenog u Arhivu.

"Zatamljena prošlost" je trotomna istorija čačanskog Ravnogorskog pokreta, koju je objavio čacanski Arhiv. Prvi deo trilogije objavljen je 2002, a treći 2004. 

Matijevićeva je agenciji Beta rekla da je stariji muškarac došao u petak u Arhiv i tražio nju i Davidovića. Pošto nisu bili u zgradi, taj muškarac je vređao službenicu koja ga je dočekala, a nakon toga je i udarao diplomom koju je nosio u ruci. Potom je pretio da će ubiti Davidovića.

Prema rečima direktorke, zaposleni u Arhivu su pozvali policiju, koja je odmah intervenisala i odvela muškarca.

Arhiv je u petak saopštio da je nepoznati muškarac pretio koautoru knjige "Zatamljena prošlost" zbog događajaj iz Drugog svetskog rata - sukoba četnika i partizana.

POLICIJA ZAPLENILA 15,7 KG HEROINA
Izvor:Beta

Preševo -- Policija je zaplenila 15,7 kilograma heroina na graničnom prelazu Preševo i uhapsila makedonskog državljanina Fatiha Dž. (22).

Kako se navodi, granična policija je juče oko 12.30, u vozilu marke "BMV" švajcarskih registacija, kojim je upravljao osumnjičeni, u šupljini između tapacira i krova i u prednjem levom i desnom krilu, pronašla 30 paketa heroina, ukupne težine 15,7 kilograma.

Pripadnici policije u Vranju su Fatihu Dž. odredili zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden istražnom sudiji.

 

SVET

IZVEŠTAJ O GLOBALNOM OTOPLJAVANJU
Izvor:Beta

London -- Nekontrolisano globalno otopljavanje uništiće svetsku ekonomiju kao što su to učinili svetski ratovi i velika depresija.

To se navodi u britanskom izveštaju o otopljavanju, koji je objavljen danas. Autor izveštaja, vodeći ekonomista ser Nikolas Stern, rekao je da bi momentalne akcije na smanjenju efekata staklene bašte koštale oko jedan odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda svake godine.

"Dokazi ukazuju da će ignorisanje promene klime na kraju dovesti do štete ekonomskom razvoju", navodi se u Sternovom izveštaju na 700 strana, koji je prvi veliki pokušaj proračunavanja ekonomskog troška promene klime.

"Nema sumnje da će, ako je nauka u pravu, posledice (globalnog zagrevanja) po našu planetu biti katastrofalne", rekao je Bler. Britanski premijer Toni Bler je, predstavljajući izveštaj, rekao da će nekontrolisana promena klime svet koštati između pet i 20 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda.

On je pozvao na smele i odlučne akcije u smanjenju emisija ugljenika i rasta temperatura.

Izveštaj bi trebalo da poveća pritisak na američku administraciju, koja nikada nije usvojila sporazum iz Kjota, da više radi na borbi protiv globalnog otopljavanja.

Britanski ministar finansija Gordon Braun, koji je tražio Sternov izveštaj, rekao je da će Britanija biti na čelu međunarodne borbe protiv klimatskih promena i da će ustanoviti "ekonomiju koja je i za razvoj i za zelenilo".

Braun je pozvao Evropu da do 2020. smanji emitovanje ugljenika za 30 odsto, a do 2050. za 60 odsto.

Nedavno su naučnici pri agenciji NASA rekli da je ozonska rupa nad Antarktikom ove godine najveća od kada se ta pojava prati.

GLAD U SVETU NE JENJAVA
Izvor:Beta

Rim -- Deset godina otkako su svetski lideri obećali da će prepoloviti broj gladnih, gotovo nikakav napredak nije učinjen, navodi UN.

Oko 854 miliona ljudi širom sveta i dalje nema dovoljno hrane, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. U svetu u razvoju neuhranjeno stanovništvo se od 2001. do 2003. smanjilo za samo tri miliona ljudi sa procenjenih 823 miliona iz razdoblja 1990-1992, što je u granicama statističke greške, kaže se u izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ovaj mršavi rezultat je u oštroj suprotnosti s predhodnim dostignućima, tokom '70-ih i '80-ih godina, kada je broj gladnih u siromašnim zemljama pao za 137 miliona.

Poslednje procene pokazuju da je posle pada od 26 miliona, tokom '90-ih godina, broj gladnih u svetu u razvoju ponovo porastao za 23 miliona početkom novog veka - znatno je pogoršano stanje u oblastima kao što je podsaharska Afrika, gde trećina ljudi nema dovoljno hrane.

Izveštaj FAO baca senku na proklamovani cilj da se broj gladnih prepolovi do 2015. godine, koji je postavljen na Svetskom samitu o hrani 1996. i potvrđen četiri godine kasnije na skupu o Milenijumskim ciljevima razvoja.

"Uvereni smo da trka protiv gladi i dalje može da bude dobijena, ali samo s neophodnim izvorima, političkom voljom i ispravnom politikom", kaže direktor FAO Žak Dijuf.

Izveštaj naglašava da nije sve sasvim crno. Uprkos gotovo ukočenim brojkama o gladi, porast svetskog stanovništva znači da je broj onih koji pate od neuhranjenosti u zemljama u razvoju zapravo pao sa 20 na 17 proceneta od 1992.

U Aziji "najveće pogoršanje u oblasti obezbeđenja hrane" zabeleženo je u Severnoj Koreji, gde se gladno stanovništvo više nego udvostručilo, sa 3,6 miliona iz 1990-1992, na 7,9 miliona u razdoblju 2001-2003.

Prema poslednjim izveštajima, u Srbiji je siromašno oko 10 odsto stanovništva.

POLICIJSKO POJAČANJE U MARSEJU
Izvor:B92

Marsej, Pariz -- Vlasti Francuske juče u Marsej poslale dodatne policijske snage za gušenje nereda.

U noći između subote i nedelje grupa mladića, prema nekim navodima, petnaestogodišnjaka, zapalila je autobus u tom gradu. Jedna žena je u požaru dobila teške opekotine i bori se za život. Zvaničnici su upozorili da policija neće tolerisati nikakve nerede u četvrtima Marseja.

Napad je izazvao strahovanja da bi nasilje moglo da zahvati i druge francuske gradove, u vreme kada se u Francuskoj obeležava godišnjica nereda koji su 2005. potresli siromašna predgrađa Pariza i drugih velikih gradova naseljenih uglavnom imigrantima.

Predsednik Francuske Žak Širak osudio je napad u Marseju. "Predsednik je porodici žrtve preneo svoj užas u vezi s tim sramnim činom i uverio je da će biti učinjeno sve kako bi zločinci bili nađeni i najstrože kažnjeni", piše u saopštenju Kancelarije predsednika Francuske.

Ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi najavio je pojačanje policijskih snaga, a lokalni zvaničnici navode da je dodatnih 160 policajaca poslato u Marsej, koji je prošle godine uglavnom bio pošteđen nemira.

UBIJENO 80 OSUMNJIČENIH EKSTREMISTA
Izvor:Beta

Islamabad -- Oko 80 osumnjičenih islamskih ekstremista ubijeno danas u napadu pakistanske vojske na jednu versku školu.

Veruje se da ekstremisti tu školu koriste kao kamp za obuku, javile su agencije, pozivajući se na zvanične pakistanske izvore. "Prema našim informacijama, u napadu je ubijeno oko 80 osoba", rekao je pakistanski bezbednosni zvaničnik koji je tražio anonimnost.

Jedan od ciljeva akcije bila je potraga za jednim protalibanskim liderom za kog se veruje da je krio pripadnike Al kaide nedaleko od avganistanske granice, rekao je portparol pakistanske vojske Šaukat Sultan.

BAGDAD: EKSPLOZIJA USMRTILA 29
Izvor:Beta

Bagdad -- U eksploziji bombe u šiitskom delu Bagdada, Sadr Sitiju, poginulo je najmanje 29 Iračana, javile su agencije.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova, general Abdel Karim Halaf, potvrdio je da je u eksploziji poginulo najmanje 29, a da je povređeno 59 civila. Prema njegovim rečima, bomba je aktivirana rano ujutro, na mestu gde se radnici okupljaju i čekaju na posao. Za sada nema detaljnijih informacija.

U Sadr Sitiju su česti bombaški napadi. Vojske Iraka i SAD  pojačale su kontrolu oko tog bagdadskog kvarta posle prošlonedeljne akcije potrage za jednim od šiitskih lidera, koji nije nađen.

SILVA OPET PREDSEDNIK BRAZILA
Izvor:Beta

Brazilija -- Predsednik Brazila Luiš Inasio Lula da Silva osvojio juče, u drugom krugu izbora, novi mandat.

Silva je dobio podršku 60,54 odsto birača, javljaju agencije, pozivajući se na izborni sud, koji je samo nekoliko sati po zatvaranju birališta saopštio da je Silva pobedio svog suparnika Žeralda Alkmina iz Socijaldemokratske partije Brazila.

Na osnovu 91 odsto izbrojanih listića, Silva je osvojio 60,54 odsto glasova, a Alkmin 39,46 odsto.

Silva, koji je glasao u industrijskom predgrađu Sao Paula, izjavio je da će u slučaju reizbora tražiti podršku svih političkih stranaka. "Napravićemo sve potrebne saveze kako bismo mogli da podržimo velike projekte koji su potrebni Brazilu", izjavio je on. 

Silvina politička karijera je poslednjih godina uzdrmana skandalima vezanim za korupciju ali, kako ocenjuju agencije, birači imaju poverenja u njega.

KACAV ODBIJA DA SE POVUČE
Izvor:FoNet

Tel Aviv -- Predsednik Izraela Moše Kacav saopštio juče kako odbija da se povuče posle optužbi za seksualno zlostavljanje.

Kacav je osumnjičen za seksualno zlostavljanje, a povlačenje je preporučio glavni državni tužilac Izraela Menahem Mazouz. "Žrtva sam najgore vrste kampanje klevete i ne bi trebalo pustiti da medijski linč utiče na istragu koja je u toku. Nameravam da se borim do kraja kako bih pokazao nevinost", rekao je Kacav.

"U ovom trenutku ne nameravam da dajem ostavku, najpre očekujem odluku o podizanju optužnice", kaže on.

ILO: TREĆINA MLADIH NEZAPOSLENA
Izvor:Beta

Ženeva -- Jedna trećina mladih u svetu između 15 i 24 godine nezaposlena je ili radi za manje od dva dolara dnevno, navodi ILO.

U izveštaju Međunarodne organizacije rada piše da će ta situacija biti i lošija, uz povećanje broja ljudi na planeti, u nestabilnim delovima sveta, poput subsaharske i severne Afrike i jugoistočne Azije. Prema izveštaju "Globalni trend zapošljavanja mladih", broj nezaposlenih među mladima u stalnom je porastu od 1995.

U izveštaju nema zaključaka o mogućim posledicama takvog stanja, među kojima je povećan rizik za političku nestabilnost u mnogim zemljama zbog mnogo mladih koji nemaju posao. Međutim, navodi se da zbog takve situacije vlade moraju da troše više novca na sprečavanje kriminala i narkomanije.

Najveća regionalna stopa nezaposlenosti među mladima je na Bliskom istoku i u severnoj Africi, gde 25,7 odsto osoba između 15 i 24 godine nema posao. Sledeći na listi su centralna i istočna Evropa, uključujući bivše sovjetske države poput Belorusije, Moldavije, Ukrajine i Rusije, gde je stopa nezaposlenosti mladih 19,9 odsto.

 

RAZNO

PREGLED ŠTAMPE
Izvor:B92

U Pregledu štampe možete pročitati Komentar, iz lista Danas, tekst o tome šta su tokom noći radili čuvari kutija s listićima za referendum, iz Blica, kao i komentar Ljubodraga Stojadinovića iz Politike.

NA DANAŠNJI DAN, 30. OKTOBAR
Izvor:Beta

Rođeni Adams, Šeridan i Šenije, umrli Njegoš i Dinan, Bečki mir, nova zgrada Narodnog pozorišta, formirana Čehoslovačka, kraj Otomanske imperije, fašistička vlada u Italiji, panika zbog radio emisije, most na Bosforu, kraj Frankove diktature, "Orlovo oko" 

1735. Rođen američki državnik Džon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik i drugi predsednik SAD. Učestvovao u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin Džon Kvinsi Adams bio šesti predsednik SAD.

1751. Rođen Ričard Brinsli Šeridan, uz Goldsmita najznačajniji engleski dramatičar XVIII veka. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao orator.

1762. Rođen francuski pisac Andre de Šenije. U svom delu uskladio stare pesničke forme s novom osećajnošću, pa ga istoričari književnosti najčešće predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romantičara. Pozdravljajući Francusku revoluciju, Šenije se oštro suprotstavio jakobinskoj diktaturi, zbog čega je pogubljen na giljotini 1794.

1817. Simon Bolivar osnovao prvu nezavisnu vladu Venecuele.

1830. Umro crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš. Po dolasku na vlast, 1782, doprineo razvoju crnogorske državnosti. Godine 1796. doneo prvi zakon, Zakonik Petra I, i ustanovio centralni sudski organ, Kuluk, 1803. Predvodio Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zavađena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu.

1864. Potpisan Bečki mir, Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg.

1869. Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića "Posmrtna slava kneza Mihaila" u Beogradu otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta, izgrađena po projektu Aleksandra Bugarskog.

1905. Tokom prve ruske revolucije, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov Oktobarskim manifestom ponudio
šire biračko pravo, izabran parlament sa zakonodavnom vlašću, i garanciju građanskih sloboda.

1910. Umro švajcarski filantrop Žan-Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 1863. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901.

1918. Slovačka proglasila odvajanje od Mađarske i, ujedinjenjem s Češkom, formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1918. Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala da postoji Otomanska imperija.

1922. Dva dana posle Marša na Rim, Benito Musolini formirao prvu fašističku vladu u Italiji.

1938. Milione Amerikanaca uhvatila panika dok su na Radiju CBS slušali radio dramu koju je, prema noveli Herberta Džordža Velsa  "Rat svetova", snimio Orson Vels. Slušaoci mislili da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemlju.

1973. Pušten u saobraćaj most na Bosforu, koji povezuje Evropu i Aziju.

1974. Nokautom nad Džordžom Formanom, Muhamed Ali se u 32. godini trijumfalno vratio boksu.

1975. Princ Huan Karlos preuzeo vođstvo Španije od teško obolelog diktatora Fransiska Franka.

1975. Avion DC9 jugoslovenske kompanije Inex-Adria srušio se blizu Praga. Poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su se vraćali sa letovanja na Jadranu.

1990. Kina objavila rezultate popisa stanovništva, prema kom njena populacija broji 1.013.000.000 ljudi.

1995. Minimalnom većinom, 50,6 odsto, stanovnici Kvebeka se na referendumu izjasnili protiv nezavisnosti te kanadske provincije.

1998. Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO-a, potpisanog 15. oktobra, avioni NATO-a počeli misiju nadgledanja vazdušnog prostora Kosova, "Orlovo oko".

2000. Sudija Vrhovnog suda Španije, njegov telohranitelj i vožač ubijeni, 35 osoba povređeno, u eksploziji automobila u Madridu. Osumnjičeni pripadnici baskijskog separatističkog pokreta ETA.

2001. Londonski klub poverilaca smanjio Jugoslaviji dug za 600 miliona dolara, sa 2,8 na 2,2 milijardi.

2003. Na donatorskoj konferenciji u Hagu prikupljeno 15,7 miliona evra za uspostaljanje i rad suda za ratne zločine u Sarajevu.

2003. Vrhovni sud u Rimu proglasio nevinim bivšeg premijera Italije Đulija Andreotija, ranije osuđenog na 24 godine zatvora za saučesništvo u ubistvu novinara Karmina Pikorelija, koje je 1979. izvršila mafija.